Istorijat Evropskog pokreta

Nakon Drugog svetskog rata, veliki cilj - Ujedinjena Evropa je bio zagovaran od strane istaknutih ličnosti kao što su Vinston Čerčil (Winston Churchill) i Dankan Sundejs (Duncan Sandys) u okviru englesko-francuskog Udruženog evropskog pokreta. Srećom, bilo je više organizacija koje su zagovarale ovu ideju poput Evropske lige za ekonomsku saradnju (La Ligue Européenne de Coopération Economique - LECE), Evropske unije federalista (l'Union européenne des Fédéralistes" (UEF)), Evropske parlamentarne unije (l'Union parlementaire européenne - UPE) i drugih. Jula 1947. godine, ove organizacije se udružuju u Zajednički međunarodni komitet za evropsko jedinstvo.

Ovaj zajednički međunarodni komitet je organizovao Kongres Evrope, od 7. do 11. maja 1948. u Hagu, na kojem se okupilo 800 delegata iz cele Evrope, a među njima je bio i Desimir Tošić, nekadašnji predsednik EpuS-a. Učesnici kongresa, predstavnici šireg političkog spektra, su imali jedinstvenu priliku da izraze svoje ideje o razvoju Evropske unije. Važne političke ličnosti, poput Konrad Adenauera, Vinstona Čerčila, Harolda Mekmilana, Fransoa Miterana i Altiera Spinelija preuzeli su aktivnu ulogu na Kongresu na kojem je izražena želja da se stvori politička, ekonomska i monetarna Unija Evrope. Na Kongresu Evrope je usvojena finalna deklaracija - Poruka Evropljanima koju je predložio čuveni Deni d Ružmon (Denis de Rougemont), švajcarski pisac i federalista po ubeđenju. Kongres je bio prekretnica i značajno je uticao na izgled Evropskog pokreta koji je ubrzo nakon kongresa i osnovan. 

Evropski pokret je formalno bio osnovan 25. oktobra 1948. godine, kada je Zajednički međunarodni komitet za evropsko jedinstvo odlučio da promeni ime. Prvi predsednik je bio Dankan Sandejs a počasni predsednici su bili Leon Blum, Vinston Čerčil, Alside de Gasperi i Pol-Anri Spak.

Prvi veliki uspeh Evropskog pokreta je bilo osnivanje Saveta Evrope u maju 1949. Takođe, Evropski pokret je odgovoran i za osnivanje "Evropskog koledža" u Brižu i Evropskog centra za kulturu u Ženevi.

Primarna aktivnost Evropskog pokreta, u periodu od ’50-ih pa sve do kraja ’90-ih, je bila osnivanje tink-tankova i mreže građana u demokratskim zemljama Evrope ali i u zemljama totalitarnih režima.

Od svog osnivanja Evropski pokret igra bitnu ulogu u procesu evropske integracije vršeći svoj uticaj na evropske i institucije država članica EU. Zalagao se za Evropski parlament koji će biti direktno izabran od strane evropskih građana, za Ugovor o Evropskoj uniji i za Evropski ustav.

Cilj Evropskog pokreta je bio da transformiše odnose između evropskih država i njihovih građana u Federalnu evropsku uniju. Da bi se ovo postiglo, Evropski pokret oduvek stavlja građanina u samo srce Zajednice.

U ovom trenutku, Evropski pokret je predstavljen u 41 evropskoj državi i u 20 međunarodnih organizacija.